Na­kon de­set mje­se­ci od ka­da je pe­de­set­še­sto­go­di­šnji Ve­se­lin Ći­ka Du­blje­vić na­đen smr­znut iza objek­ta sta­re bol­ni­ce u bje­lo­polj­skom na­se­lju Me­da­no­vi­ći, 27. fe­bru­a­ra ove go­di­ne, nje­go­va po­ro­di­ca je iz­ra­zi­la sum­nju da se u ovom slu­ča­ju ra­di o ubi­stvu. Is­tra­žni or­ga­ni su od­mah sa­op­šti­li da je u pi­ta­nju pri­rod­na smrt ko­ja je na­stu­pi­la od smr­za­va­nja. Ob­duk­ci­ju je ka­sni­je iz­vr­ši­la dr Dra­ga­na Ču­kić u Kli­nič­kom cen­tru u Pod­go­ri­ci.
Ob­duk­ci­o­ni na­laz, ka­ko ka­že nje­gov brat Ra­do­mir Du­blje­vić, na­vo­di na sum­nju da je Ve­se­lin ubi­jen.
I za­to se, ka­ko ka­že, obra­ća Ivi­ci Stan­ko­vi­ću, vr­hov­nom dr­žav­nom tu­ži­o­cu, da na­lo­ži da se do kra­ja is­pi­ta ovaj slu­čaj.
– Sve je po­če­lo tih vi­še ne­go hlad­nih zim­skih da­na, kad je bi­lo i do 20 ste­pe­ni is­pod nu­le. Ve­se­lin je bio oso­ben, ži­vio u sta­roj ku­ći po­red mo­je u Lje­šni­ci i če­sto bio pod uti­ca­jem al­ko­ho­la. Bio je i bo­le­stan. Ina­če, bio je mi­ran i ni­je bio u sva­đi sa bi­lo ki­me – ka­že Du­blje­vić.
Ve­se­lin, po ri­je­či­ma nje­go­vog bra­ta, ni­je imao ni­ka­kvih pri­ma­nja i is­klju­či­vo je pre­ži­vlja­vao od po­mo­ći ko­ju mu je da­vao on, za­jed­no sa još jed­nim bra­tom i se­stra­ma, ko­ji ina­če ne ži­ve u Bi­je­lom Po­lju.
– Tog kri­tič­nog da­na sa­znao sam da je Ve­se­lin do­sta po­pio u jed­noj od ov­da­šnjih ka­fa­na u cen­tru gra­da. I na­šli ga iza zgra­de Po­šte, ona­ko sklup­ča­nog da spa­va i ne­ka­ko od­ve­li oko 15 sa­ti do ov­da­šnje Hit­ne po­mo­ći. Uka­za­na mu je po­moć, da­ta in­fu­zi­ja i on je on­da kre­nuo ku­ći. Svra­tio je, ka­ko sam oba­vi­je­šten, u ka­fa­nu ko­ja se na­la­zi u kru­gu bol­ni­ce i na­kon što je iza­šao oda­tle, gu­bi mu se sva­ki trag – ka­že Ra­do­mir Du­blje­vić.
On da­lje na­vo­di da ga je na­kon dva da­na je­dan od kom­ši­ja oba­vi­je­stio da u Ve­se­li­no­voj ku­ći stal­no go­ri svi­je­tlo, a da se on ne po­ja­vlju­je.
– Raz­va­li­li smo vra­ta i ni­je­smo ga na­šli. Po­sum­njao sam na naj­go­re i oba­vi­je­stio po­li­ci­ju. Kre­nu­la je po­tra­ga. Na­kon pet da­na iz po­li­ci­je mi ja­vlja­ju da je pro­na­đen mr­tav. Da je na­đen smr­znut iza sta­re bol­ni­ce, od­no­sno iz­me­đu sa­da­šnjeg Do­ma za sta­re i Dnev­nog cen­tra Ti­sa. Od­ni­je­li smo ga u ka­pe­lu na Đa­pa­no­vom gro­bu, ali sam, ka­ko me je kop­ka­lo da ni­je ubi­jen, tra­žio i do­bio da se oba­vi ob­duk­ci­ja. Sum­njao sam u ubi­stvo jer sam vi­dio da mu je de­sna ru­ka bi­la ote­če­na, a da su dva ma­la pr­sta na de­snoj ru­ci kr­va­va i spljo­šte­na. Kao da mu je auto pre­šlo pre­ko ru­ke.
I on­da na­kon do­sta če­ka­nja, s ob­zi­rom na to da u Vi­šem tu­ži­la­štvu ni­je­su ni­šta že­lje­li da mu ka­žu, sa­op­šta­va­ju­ći da je ob­u­sta­vlje­na is­tra­ga u ovom slu­ča­ju, sa­zna­je da je dr Ču­kić na­pi­sa­la u iz­vje­šta­ju da uzrok smr­ti ne mo­že bi­ti smr­za­va­nje.
– U ob­duk­ci­o­nom na­la­zu pi­še da je naj­vje­ro­vat­ni­je moj brat dr­žan u za­mr­zi­va­ču-fri­ži­de­ru. I da je zbog to­ga na­đen ta­ko sklup­čan. Do­bio sam ob­ja­šnje­nje da je u pi­ta­nju „bi­je­la smrt”, ali da je smr­za­va­nje va­ni od hlad­no­će ne bi bio sklup­čan, već bi mu ru­ke i no­ge bi­le ra­ši­re­ne. Za­to sa pra­vom sum­njam da ga je ne­ko ubio. Mo­žda i ne­ho­tič­no. Od­no­sno da ga je uda­rio ne­ko autom, a on­da sa­krio i ka­sni­je vra­tio na mje­sto gdje je pro­na­đen – is­ti­če Ve­se­li­nov brat.
Du­blje­vić is­ti­če da pri­li­kom uvi­đa­ja na mje­stu gdje je pro­na­đen nje­gov brat mr­tav ni­je ni­šta pro­na­đe­no od nje­go­vih stva­ri, a da je on ne­du­go za­tim, sa čla­no­vi­ma po­ro­di­ce oti­šao do Me­da­no­vi­ća i za­te­kao ne­vje­ro­va­tan pri­zor.
– Na­šli smo ta­mo nje­gov mo­bil­ni te­le­fon i ma­ra­mi­ce. Tu ni­je­su či­sta po­sla. Za­to ape­lu­jem da mi se ka­že ka­ko je moj brat stra­dao. Ako Ivi­ca Stan­ko­vić ne po­kre­ne ni­šta, on­da ću tra­ži­ti po­moć od pre­mi­je­ra Du­ška Mar­ko­vi­ća, pa ako tre­ba i od me­đu­na­rod­nih in­sti­tu­ci­ja. Mi zna­mo da Ve­se­li­na vi­še ne­ma. Po­mi­ri­li smo se sa nje­go­vim gu­bit­kom. Ali že­li­mo da zna­mo isti­nu ka­ko je do­šlo do nje­go­ve smr­ti – za­klju­čio je Du­blje­vić.
M.N.


Za tu­ži­la­štvo slu­čaj za­vr­šen

U sa­op­šte­nju bje­lo­polj­skog Vi­šeg dr­žav­nog tu­ži­la­štva, gdje is­ti­ču da je ovaj slu­čaj za­vr­šen, ka­žu da je „na­kon pri­ku­plje­nih oba­vje­šte­nja i do­ka­za po­vo­dom smr­ti Ve­se­li­na Du­blje­vi­ća oci­je­nje­no da ne­ma či­nje­ni­ca i okol­no­sti ko­je bi upu­ći­va­le na za­klju­čak da je ne­ko od­re­đe­no li­ce po­vo­dom nje­go­ve smr­ti osno­va­no sum­nji­vo da je iz­vr­ši­lo kri­vič­no dje­lo za ko­je se go­ni po slu­žbe­noj du­žno­sti”, na­vo­di u ime Vi­šeg tu­ži­la­štva port­pa­rol Ha­san Lu­kač.
– Uko­li­ko po­ro­di­ca sma­tra dru­ga­či­je, mo­že pod­ni­je­ti kri­vič­nu pri­ja­vu pro­tiv od­re­đe­nog li­ca za od­re­đe­no kri­vič­no dje­lo, uko­li­ko ocje­nju­je da u pred­met­nom do­ga­đa­ju ima ele­me­na­ta kri­vič­nog dje­la – ka­že Lu­kač.